Prilog izučavanju oštećenja disajnih organa pri dugotrajnoj ekspoziciji prašini baritaReportar como inadecuado




Prilog izučavanju oštećenja disajnih organa pri dugotrajnoj ekspoziciji prašini barita - Descarga este documento en PDF. Documentación en PDF para descargar gratis. Disponible también para leer online.

Archives of Industrial Hygiene and Toxicology, Vol.19 No.4 December 1968. -

Provedeno je ispitivanje o učestalosti baritoze i prevalenciji simptoma hroničnog bronhitisa u grupi od 65 muškaraca zaposlenih na mlevenju i sejanju prašine barita. Kod ispitanika određena je i količina i konzistencija jutarnjeg sputuma i izvršeno je ispitivanje ventilacionih funkcija FVK i FEV1.0. Kao kontrola s obzirom na ispitivanje nespecifičnih reakcija dišnih organa pregledana je istom metodom grupa od 65 radnika iz istoga kraja, približno iste životne dobi, sa sličnim načinom života i ishrane, koji nisu bili izloženi industrijskoj prašini niti delovanju iritativnih gasova. Rendgenografske promene u smislu baritoze nađene su kod 18 radnika. Pri stalnoj snažnoj ekspoziciji baritoza je utvrđena već nakon i·zloženosti duže od 4 godine, dok je pri povremenoj ekspoziciji za razvoj baritoze bilo potrebno znatno više vremena - preko 10, pa čak i preko 20-30 godina. Tomografske pretrage izvršene kod lica sa naročito izraženom baritozom upućuju na to da su zasenjenja verovatno delimično prouzrokovana i fibroznim promenama, a ne isključivo kontrastnim svojstvima prašine barijum sulfata nakupljene u plućima. Većina simptoma koji govore za hronično oštećenje bronhijalnog aparata utvrđena je u značajno većem procentu radnika eksponiranih prašini barita nego u kontrolnoj grupi. U interpretaciji tih nalaza uzeta je u obzir navika pušenja i dob ispitanika. FVK i FEV1.0 bili su u približno istom procentu smanjeni i u eksponiranoj i u kontrolnoj grupi. Međutim, u eksponiranoj grupi radnici sa radiografskim nalazom baritoze imali su veći procenat smanjenih vrednosti FVK i FEV1.0 nego oni bez baritoze. Dobiveni rezultati govore u prilog tome da se nesme potcenjivati štetno delovanje baritne prašine na disajne organe. Čini se da je opravdan zaključak da specifične i nespecifične plućne reakcije prouzrokovane baritnom prašinom treba posmatrati u njihovom jedinstvu - u okviru nastajanja pneumokoniotičnog kompleksa.



Autor: D. Stanković - ; Institut za patofiziologiju, Medicinski fakultet, Sarajevo A. Pleho - ; Institut za patofiziologiju, Medicinski

Fuente: http://hrcak.srce.hr/



DESCARGAR PDF




Documentos relacionados